Travail, taf, boulot, job

Ova sedmica mi je neradna. Ali je svejedno udarna. Dosla sam u kancelariju privatnim prevozom. Pazite sad.

Sama sam se vozila. Bilo je lijepo.
Dan je lijep. Naspavala sam se. Sinoc je komsinka s cetvrtog opet u stiklicama hodala po stanu. Stavila sam cepice za usi i zaspala ko top. Probudila se odmorna, okupala se, nasminakala. Popila kafu ispred rezidencije, na suncu. Spustila se do pekare. Kupila dva kroasana i na privatni prevoz.
Dosla u kancelariju, nema nikoga. Drago mi je da nema nikoga. Idemo veceras na oprostajnu veceru pa cu ih vidjeti. A sad na posao. Ne znam sta prvo da krenem da radim jer nijedna od tri stvari koje trebam da uradim ne moze biti gotova brzo. I to me mnogo nervira. Volim ako nesto krenem da radim da to zavrsim cim prije. Ne volim raditi na vise stvari u isto vrijeme. Cini mi se da im onda nigdje kraja nema.
Ali barem je dan lijep. Vecera s kolegicama me ceka. Bice dobro. 🙂

Na putu do pekare…