Daj slika

Evo slika, ko za slike pita. Jutro mi je tako lijepo pocelo. Iako tek pet stepeni, bilo je suncano i lijepo. Otisla sam na fakultet. Nadgledala jedan ispit. Na kraju izlazim i zaticem studente ispred. Pitam kako je proslo. (Nisam ja sastavljala ispit, ali drzim vjezbe na tom predmetu) Kazu jako lose. Ispit tezak, ljudi pricali kad su izlazili pa se nisu mogli skoncentrisati i tako. Zao mi je. Da se ja pitam, ja bi im dala novi ispit. Ne pitam se.

Odem nakon toga do poreske s moje dvije erasmus studentice. Guzvaaaaa. Dodjem na red. Fali mi jedan papir.

Odem s curama do CAF-a. Treba da provjere je li im ista leglo za smjestaj. Opet red. Uzmemo brojeve. Na redu broj 65, one dobile V04 i V05. Whatever.

Odemo na rucak. I ja ubijedjena da sam im rekla da sam se dogovorila s kolegicom krenem prema profesorskom restoranu. One krenu sa mnom i pricamo i ja kazem profesorski dio. Kazu pa sto idemo s tobom ako ces tamo. Pa ne znam. I odu one tako u drugi restoran i naci cemo se poslije. S kolegicom mi je bilo prelijepo. Terapeutska sesija. Bila mi je profesorica na masteru. Sad smo kolegice i mnogo, mnogo mi je draga.
Kaze mi da je pricala sa studentima u vezi nekog predmeta kojeg ce imati iduci semestar. Studenti joj rekli, imamo jednu super profesoricu, kod nje sve vezano za lingvistiku shvatimo bez po muke. Moze li nam ona predavati taj predmet ? Kolegica kaze da je pitala da li govore o Madame B., tj. o meni. Da. Rekla im je da odlazim. 💔

Helem, zavrsimo nas dvije rucak u 13h30, djevojke ljute cekaju. Nisam imala signala u restoranu da im odgovorim. Kazu pa nisi rekla da ces s kolegicom. What? Jeste stvarno mislile da sama idem u profesorski dio i ostavljam vas jer eto, moze mi se ? :O Znamo li se mi uopste?
Helem. Odemo opet do CAF-a. Pumine patike me ubise, ali hodati se mora. Dodjemo do CAF-a. Na redu broj 45, one dobile 73 i 74. Nista, hajmo kuci, sutra cemo. Ali ne. Ja ne mogu kuci, ceka me kolega koji zeli da skenira neke knjige. I nazad na kampus. Ljudi moji, ja sam se u kancelariji izula i bosa hodala po zgradi. Uspio je da skenira dosta toga. Cekajuci njega da skenira knjige, pocnem da listam Gramatiku bosanskog jezika. I citam ja tako o svojoj temi i bezveze se vratim na pocetak. Sva ona historija bosanskog sto sam vam trazila i kukala da ne mogu da nadjem je na pocetku Gramatike.

I tako. Slavim sto sam to nasla, a ujedno bih se roknula sto je nisam ranije prelistala. A nisam je prelistala, jer sam ostavila analizu korpusa za iduci semestar. Kill me now.

Ali na kraju, ako nista, kolegica se ponudi da me, ovako ranjenu, autom vrati kuci. Maréva <3

P.S. 12 000 koraka, ja meda vise ne mogu. Al evo par slicica od jutros.