Svijet od sivila i prašina..

Kad san neće na oči

04.06.2018.

Budi moj gost što slučajno ostane zauvijek :)

I evo sad je sve ljepše i uzbudljivije. Radujem se budućnosti. Radujem se svemu. Radujem se njemu. :)
Okrenuo mi je svijet naopačke. I hvala mu. Koliko je čovjeku dovoljno da se zaljubi? Ono baš da odlijepi? Jer ja mislim da jesam, a u 10 dana pitam se da li je baš moguće? I čekam da me neko probudi. Štipam se da provjerim sanjam li. Je li moguće da je to?
Da li si ti taj kog dugo vec snivam?
Da oblake tamne poljubce razbije
Da li si ti taj zbog koga se stipam za obraze?

25.05.2018.

Još je daleko svitanje..

Pusti nek traje
Sve dok traje dobro je
Ne obećavaj ništa
Ja te ne tražim ništa
Lijepo je i to je sve. :)

21.05.2018.

Ako si me voljela, što me nisi povela?

Ništa me ne dotiče zadnjih dana, ništa me ne muči.. A opet nisu neki dobri dani. I sve je ok, ali sve je dosadno i uzbudljivo i bezveze.. I nema šta da se kaže, a želi se reći nešto..

07.05.2018.

ljubav okreće točkove

24.04.2018.

krijem trag od duhova i na duši vreo žig..

Pekarski noćni život bio je povoljan jedino za održavanje bloga. Jedno poglavlje je završeno (hvala Bogu, i Akrobati).
Počela sam da radim nešto drugo i sve je nekako bolje. Valjda što sam odmornija i rahatnija. Mislim da se vraćam staroj sebi koja voli život i kojoj je svaki novi dan avantura.
Pekara je bila ono što mislim da svako od nas mora proći na ovaj ili onaj način. Morala sam da radim i da stižem na predavanja, a da radim za mizernu platu od koje kad se kirija plati jedva imaš "za hljeba". Gle ironije.
Pekara je lekcija i naučila me da uistinu cijenim sve što imam i da cijenim ljude. Lakše mi je razumjeti i osjećati empatiju. Nije bilo nimalo lako jer sam bila rob i pritom se uništila i fizički i psihički, a s mušterijama se uvijek smijala kao da sam najsretnija na svijetu. A bila sam daleko od toga.
Gotovo je. Evo dva i po mjeseca kako dolazim sebi i ližem si rane. I ok sam. Vrijeme je za promjene! :)

09.03.2018.

N

Jednom kad noć probudi te, kad ne bude važno ko pre..

10.12.2017.

. . .

08.12.2017.

Dolazi cirkus 😊


Balašević će održati koncert u Sarajevu 17.2.2018.

Prva misao koja mi prođe kroz glavu - da javim Nerminu da idemo. I puff. Sjetim se. Nije moj.
Druga misao - šta ako dođe na koncert s novom djevojkom? Šta ako dođe s novom djevojkom i ja ih vidim? A ne znam da li ima djevojku.
Treća misao - da ga ipak pozovem? Možda bi išao? Na kraju krajeva, Balašević nas je i spojio. Ali ne vredi, kasno je.. Nikad nije ni bio "koncert tip". A i zašto bi pristao ako se već godinu dana nije javio?
Dakle, idem za sada sama. Ako neko želi da mi se pridruži bujrum. 😊

06.12.2017.

Havana unana

Polomila sam se jutros u teretani. Umalo povratila nisam. Pukoše leđa. Došla kući ne mogu da se sagnem. Žena koja čisti bila malo sa mnom u wc-u dok sam dolazila sebi. Kaže i njoj se tako smuči kad nešto radi bla bla, ona nešto pojede i bude dobro. Kažem ja da ću i ja nešto da pojedem, a ona će meni da bolje ne jedem, da izdržim i smršam malo. Okay. Thank you. Odoh da se bacim s mosta. -.-
Većinu dana sam prespavala. Sad dok grah tamo krčka da napišem šta. Izašle smo večeras cimerka i ja. Nismo, ne pamtim. Ja ili sam u pekari ili na faksu ili u teretani. Večeras nisam nigdje i super mi je. Obje imamo ispit u četvrtak, ali eto popustila je i izašla. Otišle smo na kafu na mjesto koje je bilo skroz prazno, utorak navečer u 10h, ko još tad ide bilo gdje? Toliko smo se ismijale, baš mi je prijalo. Spremamo se kući i kontam šta ćemo nas dvije na kafi, živimo zajedno, šta ćemo pričati. Ne volim da buljim u telefon dok negdje sjedim. Ali smo se toliko zezale i smijale da mi je ta bezveze kafa popravila dan. :D
Godina dana od Nermina je prošla i razmišjam zašto me to još drži? Znam da me nije volio, mislim da sam bila tu eto onako, da ubije vrijeme. Možda sam mu se sviđala fizički, ali psihički naah. I kaže da on mene nikada ne bi ostavio, a opet nikad se poslije tog prekida nije javio. I sve je jasno kao dan, a opet me zaboli poneka pjesma i sjećanje na njega. Sreća imam puno obaveza pa nemam kad da razmišljam toliko o tome.
Spava mi se. Grahu će trebati još nekih pola sata minimalno. Upalila sam seriju Samac u braku po 36763 put. Chill.

05.12.2017.

Burek, pita, zeljanica..

Pada snijeg. Opet. Poledile mi stepenice do kuće, ne možeš se mimoići s narodom. Tj, ja ne mogu jer me ima, masala i plus ona debela jakna. Danas se mimoilazim sa ženom i kontam ako me gurne ode ti pekarko u pm u onaj snijeg, a snijega sa strane metar dubine jarane, ko zna kakva drača vreba. Dakle, usrala se. Sreća nisam zagrlila draču. Hodam ko po jajima. U teretanu ću poslije posla, a ovo pada li pada, nemam kišobran. Zabrinuta sam.
Sinoć sam prije posla bila na pilatesu. Raznijela me ženska! Sva je ona nježna, sve to polako.. Al jbte. I odmah poslije toga sam zumbala i bilo mi je super. Zumba je super tek kad naučiš koreografije. Ono, možeš da se zadaš. Danas sam bila sva u goloj vodi and it felt so good. Za dva sata ću sama da radim s kettlebellom. Hoću da se dovedem u red.
Ispit koji sam imala u ponedjeljak sam položila. Dobila sam 8.5 i toliko sam se razočarala. Očekivala sam minimalno 10 but okay. Spremam sad jedan za četvrtak između mušterija. Sreća snijeg pada pa ljudi ne hodaju tako da mogu da učim u cugu. Woohoo. Štrebi-nisam. Al fakat moram da učim ako želim da napustim ovu pekaru. Uglavnom, prešla sam što sam planirala za večeras.
Alergija mi se pojačala. Taman se smiri i onda opet. Bole me prsti. Išla sa doktorici u petak. Ja joj pričam kako mi je ona meni sve klima glavom i govori mhmmm. Ma mrš! Al eto dala mi je neku kremicu i od danas ću da je koristim da preživim do maja. A sad. Radnja me čeka. 😔


Stariji postovi

Svijet od sivila i prašina..
<< 06/2018 >>
nedponutosricetpetsub
0102
03040506070809
10111213141516
17181920212223
24252627282930